31.12.2016.
Naša priča, ali stvarno ukratko:
- Radili smo tri i po decenije vredno, predano, uz velike i manje probleme…
- Obučili smo hiljade dece plivačkoj veštini, a …neke doveli i na sam Olimp…
- Vaspitavali plivače da budu pošteni, pravični, dobri ljudi… da se dobro uvek dobrim vraća…
- Na stotine naših bivših plivača je završilo škole u zemlji i van zemlje i pronosi duh „aprilaca“ gde god se nađu…
- Najbolji smo klub u Srbiji u pionirskoj i juniorskoj selekciji, a drugi u kadetskoj, a neprikosnoveno najbolji klub u Beogradu već dve godine zaredom…
- …
Ma, naprosto smo dobri, lepi, uspešni… Primer nečega čime bi se svako društvo ponosilo i što bi promovisalo kao jedini put kojim deca trebaju da odrastaju i sa čime da se nadahnjuju…
A sad, malo surove realnosti!!! Nama (takvima, kakvi smo… sve smo objasnili u ovih gore 6 tačaka) ponuđen je Ugovor (šta sad i čemu tako nešto suvoparno i rogobatno kao „ugovor“!?) kojim se klubu, odnosno plivačima – deci, onemogućava da treniraju kao do sada!!! „Objašnjeno“ nam je da su termini koje smo imali do sada „dodeljeni“ „nekom drugom“(!?) i to potpuno bez ikakvog kriterijuma, pravila, logike!? Rampa, zavesa! Ti „neki drugi“ su dobili sve termine, od 7:30 do 10:00 i to svim radnim danima! Baš lepo, mogu da se baškare, niko da im „ne smeta“!!! Nema ni pola bazena za nas!? Ajde barem trećinu da dobijemo… četvrtinu!!!? I to svaki drugi dan!!! Ne treba nama svako veče… Neka i drugi rade. Ali ne može, nulta tolerancija.
A zapravo, nije teško nas dostići… Treba raditi recimo 6 do 10 godina vredno, stvarati bazu, prikupljati iskustva. Već posle tih desetak godina, formira se filozofija kluba, profiliše se trenerski kadar, prođu se razni putevi i stranputice… Moguće je da se i nešto loše desi na tom putu, kao nama posle desetak godina postojanja, kad smo ostali bez bazena, pa se dvadeset godina „zlopatili“ kojekude… da bismo se 2012. vratili na našu „jedanaesticu“. Tako to obično biva u razvojnom putu jednog kluba… A ne odmah, bupete! Prime time!!! Od 7 i po do 10!!! I to svaki dan! Što bi naš narod rekao: „Setili se!“. Ima termina i od 06:00 ujutru, u kojima takođe treniraju naša deca! Ima i po podne, od 3 recimo. Gle čuda, za te se termine niko ne „bori“! Lepše je spavati. A tu se stvaraju šampioni, karakteri i ljudi spremni za najveća dela!
Ne znamo čime smo to mi „zaslužili“?! Da li naša deca nisu dovoljno „dobra“ da nastave da rade sa svojim trenerima i po pravilima i principima koje smo stvarali decenijama?! Takođe su to deca sa teritorije opštine NBG, ako je to i bitno?! Ne žele oni da rade i plivaju kod drugih, kako im to „neko“ predlaže! Imaju oni svoj klub, svoje trenere, svoj fazon…
Ono što je sada bitno kao informacija i za plivače i za njihove roditelje. Klub će pokušati na sve načine da se vrati „u život“, a to zapravo znači samo da nam se vrate stari termini, u kojima možemo normalno da radimo. Obratili smo se Gradskom sekretarijatu za sport, Ministarstvu sporta i omladine… Kucaćemo na sva vrata, pisati molbe, zahteve i mail-ove… Uostalom tu je i „taj“ face-book! Koristi li to čemu?! Podržalo nas je „na keca“ više od 2.200 ljudi svojim potpisom, za desetak dana…. Znači li to štogod? Roditelje takođe molimo da se angažuju i urade sve što mogu na svoj način, a cilju da se što pre klub vrati u mirne vode i deca nastave da plivaju. Sezona takmičarska je u punom jeku, imamo već isplanirana sva takmičenja, pripreme, skijanja… Ovo što se događa nema logike, znamo da smo u pravu, da je pravda na našoj strani… ali stvari se očigledno ne odvijaju po logici, pravdi, fer pleju, sportski…
Ovo zapravo i nije samo „borba za termine“, već nešto mnogo više, stav da nam se i u drugim poljima života ne usele „brži“, „snalažljiviji“, „jači“…
U kontaktu smo…
