12.12.2020.
Još jednom smo se nažalost uverili da najbolji odlaze prerano…
Naš prijatelj, trener, kolega… i više od toga, prosto…
Šuki
Šuki je bio za sve koji smo ga znali uvek tu… Od nastanka kluba, počeo je da radi kao trener… Odmah se opredelio za rad sa najmlađim plivačima… Obuka plivanja… To je voleo i radio najbolje! Imao je glas, a bogami i pojava njegova, ulivala je respekt… Od neplivača pravio je plivača… Nakon samo par meseci rada sa tek pridošlim „patuljkom“ „prepuštao“ je drugim trenerima već priremljenog polaznika da rade dalje… Znalo se, ko od Šukija dobije „zeleno svetlo“ taj je na „dobrom putu“ da nastavi sa plivanjem…
Ali, pored toga, Šuki je bio organizator, onaj koji ume da sasluša, da savet… Uvek je dolazio sat vremena ranije na bazen, da „proveri“ da li je „sve u redu“… Sedne tako, naruči čuvenu Cedevitu, u najvećoj čaši, bez leda… i… dočekuje plivače, roditelje… Uvek bi tu svratio neko ko i nije namerio kod njega, ali ga je znao! Svi su znali Šukija! I on je znao sve… od profesora u školi do majstora za stolariju… od advokata do dobrog kuvara… E, što je znao da organizuje proslave! Rođendane, klupske zabave, rođenja… nenadmašan! Sve pripremi, naruči, uredi… a onda kada zabava krene, on se povuče sa strane, smeška se onim njegovim zagonetnim smeškom i posmatra… a svi zadovoljni, prezadovoljni! Njemu srce puno… Kad sve završi, svi se tek onda „sete“ da Šuki stoji iza svega! To je voleo! Da ljudi oko njega budu srećni!
Zato smo svi sada jako tužni… i previše… ali tako nas je navikao i razmazio…
Otišao prerano, iznenada, bas sada, kada nam je najviše trebao! Vremena su smutna, teška… a Šuki je imao „rešenja“… Zapravo, imao je veliku dušu… za sve…
Tek ćemo „videti“ koliko smo izgubili sa odlaskom Šukija…
Aleksandar Latinić – Šuki će biti sahranjen na groblju Lešće, u sredu, 16. decembra o. g. u 11:30…
